Da li je za malinu povoljnija prolećna ili jesenja sadnja? Ovo su najćešće situacije koje muče proizvođače malina
Kao i kod svih drugih voćnih vrsta bobičastog voća, jesenja sadnja mnogo više preporučuje od prolećne. Jesenje sađenje malina u našim klimatskim uslovima ima niz prednosti u poređenju sa prolećnim. Prvenstveno, pri jesenjem sađenju koriste se izdanci malina koji su nedavno izvađeni iz matičnjaka za proizvodnju izdanaka.
Sadnja maline u kasno proleće
Ukoliko planirate sadnju maline u proleće, neophodno je i da se detaljnije upoznate sa mogućim rizikom od bolesti, posebno u vidu ljubičaste pegavosti izdanka. Ova bolest se prilično lako identifikuje, ali se vrlo teško sprečava. Kako bi osigurali uspešnu sadnju i brzi rast vaše maline, preporučujemo vam da pročitate naš članak "Kako prepoznati i sprečiti ljubičastu pegavost izdanka maline". Ovaj članak će vam dati sve potrebne informacije i savete kako da izbegnete ovaj problem i da se uspešno bavite uzgajanjem maline.
Sadnja maline u kasno proleće se ne preporučuje jer tada dolazi do uvećavanja pupoljaka na korenu, iz kojih će izbiti izdanci. Ujedno, manja količina vlage u zemljištu i kasni prolećni topli vetrovi (koji isušuju žilice), mogu biti bitni uzroci lošeg prijema sadnica maline. Sa druge strane, sadnja u suviše vlažno zemljište dovodi do toga da se oko sadnice napravi jaka pokorica, koja neće dozvoljavati da se izdanci iz podzemnog pupoljka probiju na površinu. Probijanje pupoljaka na površinu nam govori da se sadnica maline adekvatno primila.
Jesenja sadnja maline
Jesenja sadnja maline daje najbolje rezultate, jer posađene sadnice obično ne oskudevaju sa vodom, a koren se razvija tokom toplih zimskih dana. Jesenja sadnja je znatno bolja od prolećne, pri čemu sadnja maline u kasno proleće može biti nepovoljna jer se tada povećava broj pupoljaka na korenu, iz kojih će izrasti izdanci, što može dovesti do njihovog prevelikog broja pri sadnji.
Jesenja sadnja se obavlja nakon završetka vegetacije, a tačan datum zavisi od lokacije, nadmorske visine i klimatskih uslova te godine. U jesen se sade maline koristeći zrele izdanke (gole sadnice).
Pri sadnji malina, temperatura ne bi trebalo da prelazi 7 stepeni, a temperatura zemljišta ne bi smela biti ispod tačke mržnjenja. Malinjaci posađeni u jesen dobro napreduju u rastu i razvoju. Ako se radi o jednogodišnjim sortama, daju dobre prinose, ili ako se sade dvogodišnji tip malina, ostvaruju značajan rast koji će sledeće godine doneti veoma visoke prinose.
Kako da podignete zasad maline
Nakon pripreme i dodavanja neophodnih dodataka zemljištu, neophodno je da se uradi oblikovanje redova za sadnju.
Maline se mogu uzgajati na ravnom terenu, pod uslovom da je tlo dobro drenirano. Međutim, za ovu vrstu voća na parcelama sa ravnom površinom i lošim drenažnim svojstvima, preporučuje sadnja na uzdignutim lejama, visokim 25 cm i širine 60 cm. Rastojanje između redova trebalo bi da iznosi 2,2-2,5 m. Ovo rastojanje osigurava minimalan prostor neophodan za osnovne poljoprivredne aktivnosti (đubrenje, prskanje, berbu), istovremeno maksimizirajući proizvodnju. Razmak između redova zavisi i od veličine mašina koje se koriste za održavanje voćnjaka, ali bi trebalo da bude dovoljno velik za kultivator i rasipač redova.
Sadnja malina na padinama sa dobro dreniranim zemljištem treba da se isplanira tako da se redovi formiraju niz padine, čime se sprečava erozija zemljišta.
Neposredno pre sadnje, obavezno je osvežiti podzemni sistem svake sadnice, prvo skraćivanjem korena za četvrtinu njihove ukupne dužine, a zatim potapanjem u vodenu smešu koja se sastoji od jednakih delova stajskog đubriva i ilovače.
Izdanci maline se sade na istu dubinu na kojoj su bili pre vađenja iz matičnjaka, ali u praksi se često sade nekoliko centimetara dublje zbog mogućeg sleganja zemlje. Sadnja se obično obavlja tokom oblačnih dana, a tehnika zavisi od pripreme zemljišta. Ako je zemljište dobro pripremljeno, sadnice se mogu posaditi u brazde, što je čest slučaj u praksi.
Međutim, ako je parcela slabije pripremljena, kopaju se pojedinačne rupe za maline dimenzija 20×20 cm, sa potrebnom dubinom i koje omogućavaju pravilan raspored korena sadnica malina. Nakon postavljanja sloja plodnog zemljišta preko korena sadnica, dodaje se sloj komposta u količini od 1-2 kg po sadnom mestu i 0,1 kg NPK formulacije 8:16:22, a zatim se mesto za sadnju prekriva zemljom uz lagano nabijanje.
Nakon sadnje, posebno ako je nedostatak kišnih dana neposredno nakon sadnje, svaka sadnica se zaliva sa 3-4l vode.
Skraćivanje posađenih sadnica predstavlja poslednji korak u tehnici sadnje. Obavlja se na 3-4 pupoljka, odnosno na dužinu od oko 20 cm, kako bi se obezbedio bolji prijem i podstakao veći vegetativni rast budućih izdanaka.
Sadnja maline sa drugim biljkama
Malina može da se gaji zajedno sa drugim biljkama, pri čemu od njih možemo da imamo značajne prednosti, kao što su:
Biljke iz porodice kao što su beli luka, praziluk i crni luk, deluju kao prirodni insekticid za biljke maline, odbijajući bube svojim aromama.
Repa služi kao zamka za smrdibubu, koja prvenstveno cilja na kupusnjače kao što su brokoli, keleraba i karfiol, ali takođe voli i maline.
Kao i kod borovnice, prethodno uzgajanje pokrovnih useva kao što su trava i žitarice na mestu sadnje je odličan način da se zemljište nađubri i otvori put uspešnim grmovima maline.
Izvor: agroweb.rs