Za osećaj planinskog vazduha u dvorištu, ma na kojoj lokaciji se ono nalazilo, najbolje je birati četinare. Da li će to biti dve ili tri vrste, zavisi od vlasnika, a mi vam predlažemo sedam četinara.
Koje četinare zasaditi u dvorištu? Među najlepšim četinarima na našim prostorima koje svakodnevno viđate u parkovima i zelenim površinama je i sedam koje vam preporučujemo za dvorišta. Dekorativni su, oko njih nema posla i odlično se uklapaju u ostale biljke i stabla, čineći lep zeleni talas.
I leti i zimi su "živahni", odnosno ostaju zeleni i pod snegom, a to je važno za dvorište kako bi odisalo životom tokom cele godine. Ove biljke pri tom imaju prijatne mirise i baktericidne materije. Ovaj osećaj je isti kada odete na planinu i osetite miris borove šume.
Smrča
Smrča je veoma robusan i snažan četinar. Naraste i preko 30 metara. Najbolja je za pošumljavanje goleti, ali podnosi sve tipove tla. Karakteristična je po tome što do pete godine sporo raste, a nakon toga naglo dostiže svoju maksimalnu visinu, tako da na humusnim zemljištima stablo može dostići i do 60 centimetara u prečniku za 30 godina. Za to vreme u visinu naraste od 20 do 60 metara, mada su viđeni i primerci koji su dosegli i čitavih 95 metara. Korenov sistem je plitak, tanjirast, bez središnjeg korena, što je čini nepouzdanom u regijama sa jakim vetrovima.
Ariš
Ariš je jedini četinar naše flore kome u jesen pred zimu opadaju četine i grane tokom zime budu gole. Služi za pošumljavanje najvećih visina na planinama. Raste do 40 metara, a obim stabla može da bude i do 1,5 metara. Prepoznaćete je po crveno- smeđoj ispucaloj kori i intenzivnom mirisu na smolu. Brzo raste i može da živi čak 600 godina.
Tuja - ukrasni četinar
Postoje preko 300 vrsta ukrasnih četinara u hortikulturi, počev od čempresa, pačempresa, loptastih tuja i raznoraznih klonova, pa do ukrasnih kleka, bez ili sa bodljama. Tuja je opšte poznata i često zastupljena u parkovima i privatnim dvorištima. Pripada rodu četinara familije čempresa. Rodu tuja pripada pet vrsta usko do široko konusnih oblika. Sade se u vlažnom, ali dobro dreniranom zemljištu na osunčanim položajima. Za tuje je vrlo važno orezivanje, jer slabo teraju izdanke. Najpogodnija je za formiranje žive ograde i u Srbiji je najčešće za to i upotrebljavaju.
Izvor: agroklub.rs